Историјат

Историјски архив Зрењанин је установа културе од регионалног значаја која се бави заштитом, прикупљањем, сређивањем, обрадом и чувањем архивске грађе. Архив, такође, омогућује доступност архивских докумената у научно – истраживачке, приватноправне и јавноправне сврхе. Због вредне архивске грађе, књига, новина и часописа, те због његове културно просветне, изложбене и издавачке делатности Историјски архив Зрењанин има значајно место у културном животу наше средине.

Зрењанински историјски архив је почео са радом 1. августа 1947. године, по одлуци Главног извршног одбора Народне скупштине аутономне покрајине Војводине, под именом Архивско средиште број 4 у Зрењанину. Територијална надлежност обухватала је град Зрењанин и срезове: Бегејски, Тамишки и Јашатомићки.

Први управник био је Тимотеј Тима Рајић, богослов и правник, петровградски велики бележник, члан Историјског друштва у Новом Саду и један од водећих архивских стручњака свога времена у Војводини. Данашњи назив Архив носи од 1965. године. За успешан рад, Архив је 2007. године награђен престижном наградом Златни архив која се додељује најуспешнијим архивима у Републици Србији.

Делатност заштите архивске грађе и регистратурског материјала обавља у складу са Законом о културним добрима, за град Зрењанин, општине Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште и Сечањ. Заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива врши се у преко 2.000 регистратура. Архив Војводине је матични архив који има надлежност контроле рада Историјског архива Зрењанин.

Просторије Архива налазе се у левом крилу зрењанинске Градске куће. Грађа се чува у депоима површине 584 m2, у згради Градске куће и адаптираном, измештеном депо – простору. Од 2007. године Архив поседује и репрезентативан изложбени салон у којем се постављају изложбе, које приређује Архив из грађе својих богатих фондова и збирки, али и угошћују изложбе других Архива, институција и појединаца.

У Архиву се чува више стотина фондова и збирки са преко 5.000 метара архивске грађе настале у периоду од 1765. до данас. На основу извршене категоризације 1998. године, 67 фондова (1765–1956) је проглашено културним добром од изузетног значаја, а 66 фондова (1769–1970) од великог значаја. Из грађе је издвојено 116 раритета који се чувају у посебним условима. Документи су писани на латинском, немачком, мађарском и српском језику. За значајније фондове су израђена научно–информативна средства – аналитички инвентари, именски и географски регистри. Поред ових информативних средстава постоји и Водич кроз архивске фондове који омогућује истраживачима лакше сналажење и проналажење докумената. Архив је опремљен рачунарима, скенерима и фотоапаратима уз помоћ којих се врши дигитализација архивске грађе, ради лакше доступности корисницима. Микрофилмовање и дигитализација се обавља од 2003. године.

Најчешће се користи архивска грађа Магистрата града Великог Бечкерека 1769–1918 (на мађарском језику), Градског поглаварства Петровград 1918–1941 (на српском језику), затим, Збирка црквених матичних књига 1746–1895, Збирка карата и планова 1752–1992, те Збирка повеља 1769–1847.
Архив има и библиотеку са преко 15.000 књига и 3.000 годишта часописа и новина. Књиге су из области историје, географије, права, филозофије, етнологије, медицине, уметности итд, на хебрејском, латинском, старогрчком, румунском, словачком, чешком, словачком, чешком, енглеском, француском, руском мађарском, немачком и српском језику. Најстарија књига датира из 1576. године на латинском језику. Неки часописи и новине су сачувани у континуитету од 1851. године и чувају се у посебним условима.

Историјски архив Зрењанин је добио на управљање и Библиотеку – легат др Небојше Попова у којем има око 6.000 књига, претежно из области друштвених наука али и књижевности, као и легат историчара и дугогодишњег директора установе Милана Ђуканова. Све ове књиге као и архивска грађа могу се користити у читаоници Архива. Издавачка делатност Архива је скромна. До сада је објављено 12 свезака стручног часописа Архивска грађа и 22 монографске публикације али се планира поновно покретање овог часописа.
 
Културно просветна делатност Архива одвија се путем предавања ученицима основних и средњих школа, тематских изложби, представљањем књига а ту је и допринос који ће у будућности све више дати сајт архива и страница на друштвеним мрежама, без којих се не да замислити културно-просветна делатност у будућности. Годишње Архив и изложбени салон Архива посети више стотина посетилаца са тенденцијом да их буде све више.
Затвори