МЕЂУНАРОДНИ ДАН АРХИВА И ДАН АРХИВА ВОЈВОДИНЕ – ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ САЊЕ ГАВРИЛОВИЋ – У НЕЗАБОРАВ ПРОШЛОСТИ

Девети јун се у свету обележава као Међународни дан архива а Архив Војводине је на посебан начин прославио 94. годишњицу постојања. Тим поводом, уприличена је промоција књиге „У незаборав прошлости“, ауторке, вишег архивисте Архива Војводине Сање Гавриловић. Историјски архив Зрењанин се са задовољством одазвао позиву на овај велелепни  догађај, који је привукао велику пажњу медија и стручне јавности.

Публикација „У незаборав прошлости“ прати развој културе и уметности северних делова српског етничког простора од друге половине XIX до прве половине XX века, кроз Збирку мање познатог у српској јавности а веома значајног  др Јована Милекића, која се чува у Архиву Војводине под бројем фонда 444.

Књига Сање Гавриловић обухвата живот и рад чак тридесет и једне личности из домена културе и уметности.  Личности из друге половине XIX и прве половине XX века.  Књигу су почетком ове године објавили Архив Војводине и Друштво архивских радника Војводине. Као основни извор за приказ живота и стваралаштва бројних личности, ауторки су послужиле њихове аутобиографије и биографије, преписка које су са др Милекићем водили како његови савременици, тако и њихови наследници.

Уз промоцију књиге, приређена је и пригодна изложба оригиналних архивских докумената и веродостојних копија из Збирке Јована Милекића, као и предмета из домена примењене уметности, који дочаравају време у ком је грађа настала.

Уз честитке архивистима који су дошли из многих архива са територије АП Војводине, међу којима је била и делегација Историјског архива Зрењанин, коју су чинили историчар архивиста Слободан Милин, архивисти Софија Бабић и Саша Младеновић, гостима су се обратили:

Домаћин, др Небојша Кузмановић, директор Архива Воjводине који је поздравио уважене госте, колеге и пријатеље архива: „ Ово је прави начин за обележавање Дана архива. Могли смо да представимо и неколицину других књига које смо објавили о страдању српског народа у Нађмеђеру у Првом  светском рату, имамо књигу о Црњанском, имамо књигу о студентима са ових простора, који су студирали на мађарским универзитетима у XVIII и XIX веку и десетине других књига а посебно смо у време пандемије објавили чак шест нових публикација, што је за похвалу мојих колега али ово је најбољи рад, као огледни пример чиме архив треба да се бави“.

Помоћник министра за културу и информисање у Влади Републике Србије др Дејан Масликовић је рекао: „…Овакви подухвати на издавању оваквих публикација и организовање оваквих изложби којих у Архиву Војводине увек има пуно, праве важан искорак у представљању јавности грађе коју чувају. То се посебно показало, у великој мери, у протеклим месецима када је Архив војводине преплавио друштвене мреже својим садржајима и активностима и на најбољи могући начин представио најширој публици оно чиме се бави и шта ради и шта чува у својим депоима“.

Покрајинска секретарка за културу, информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић је овом приликом рекла: „Отуда је потпуно разумљиво да је и изучавање прошлости, чување архивске документације, али институционално и стручно, од изузетног значаја за национални идентитет. Нарочито у раздобљима релативизације, па понекад чак и покушајима обезвређивања свега онога што ми сматрамо и вредним и темељним. У томе је наравно највећа улога Архива Војводине, заправо докумената који се чувају у нашим архивима, јер су они заправо наше најјаче оруђе у очувању и одбрани историјске истине“.

О овој значајној и у многоме огледној публикацији су говорили компетентни стручњаци.

Пре свих, мр Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, је пожелео срећан празник присутним архивистима и гостима и додао: „Када будете читали ову књигу која има неких пет стотина страна доживећете усхићење. Колики је био рад, труд и пожртвовање др Јована Милекића да прикупи ликовну, књижевну, позоришну грађу и прикаже рад тих уметника и ствараоца и да све то сачува за Матицу Српску и за Архив Војводине је заиста не вероватан…Толико је и ова књига наше колегинице Сање исто тако резултат једног истрајног, пожртвованог труда и рада. Толико информација методолошки савршено представљених…Заиста ово је фасцинантно дело којим сам одушевљен.“

Потом је др Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима и рецензент књиге, је одржао надахнуту беседу. „Српски народ у Хабзбуршкој монархији није имао својих музеја. Било је много покушаја, неких места где се то похрањивало. Ви знате како је страдала наша Средњовековна Србија, нешто мало докумената имамо у Дубровнику и у Истамбулу… Овде би се посебно осврнуо на ту Милекићеву љубав према сакупљању старина, коју је Сања разоткрила у Милекићу и лепо га представила… Сања Гавриловић је пустила у јавност ову причу о Милекићу и то је храброст. Зашто? Зато што је Милекић, бавећи се Бачванима, односно Бачком, осветлио многе личности сасвим заборављене, које можда немају ни некакав стваралачки статус али су значајни за своје доба и своје време, јер су ширили просвету, културу, уметност. Они су оснивали хорове, сликали, бавили се разним стварима које су веома биле битне за опстанак српског народа на овим просторима…Сања је лепо у предговору овог водича, разјаснила комплетно стање Срба у Хабзбуршкој монархији тога доба, цитирајући изворе наших уважених историчара Дејана Микавице, Владана Гавриловића, Горана Васина итд.“

Зоран Вељановић, архивски саветник, руководилац Одељења Музеја присаједињења 1918. и рецензент ове књиге је одржао надахнуту беседу: „Издвојио бих пет момената који су утицали на Милекићеву културну делатност. Први је био изузетно образовање које му је омогућило да широко сагледа време у којем је живео и опредељење којим се бавио. Други моменат који је био пресудан у животном и професионалном деловању др Милекића био је национални, који се збио у следу догађања који су се одиграли у бурним временима последње године великог рата и снажном покрету југословена Аустроугарској монархији и њиховом најпре културном а потом и политичком обједињавању кроз стварање својих политичких тела у тварању Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу, где се млади Милекић у одреду за Војводину. Одмах по доласку у Суботицу 1918. он се пријавио као добровољац у Дунавском митраљеском пуку Војске Србије који је био стациониран у Суботици. Трећи моменат је његово пресељење у Суботицу која је била центар националне борбе за отцепљење од Аустроугарске и присаједињење Краљевини Србији 1918. године, где се подизао дух младе државе у свим сферама…Четврти моменат било је склопљено пријатељство са  др Васом Стајићем… Као и усмерења која су подстицали Јован Јоца Вујић, Вељко Петровић, иначе у родбинским везама са Милекићем, Милан Кашанин… др Димитрије Кириловић а и друге личности из културе и јавног живота… Баната Бачке, Барање и Срема. Пети моменат је била бројна и угледна родбина…“

Весна Башић, архивски саветник и уредник књиге је одржала веома запажено слово о архивистици и свом дугогодишњем раду који је допринео и запаженом изгледу ове публикације које су присутни наградили великим аплаузом.

Сања Гавриловић, аутор књиге и изложбе најпре је упутила речи захвалности како директору Архива Војводине Небојши Кузмановићу тако и свима онима који су допринели да ова књига угледа светлост дана. Потом је додала: “ Идејна замисао др Јована Милекића је била да напише књигу о знаменитим Бачванима који су у другој половини XIX и првој половини XX века били активни учесници у обликовању друштвено-политичке, културнео-образовне и националне свести војвођанских Срба. По својој професији они су били различити, привредници, земљопоседници, адвокати, инжињери, адвокати, војна лица, свештеници, учитељи, композитори, вајари, глумци, колекционари. У збирци се чувају документа које је Милекић прикупљао са жељом да свом народу остави доказе једног бурног времена у туђем царству, времена обележеног ратовима, борбом и родољубљем али и интелектуалним и духовним узлетима, слободом. Своју замисао није до краја реализовао… Определила сам се да публикацијом „ У незаборав прошлости“ прикажем развој културе и уметности војвођанског простора од друге половине XIX и прве половине XX века. Личности које су пронашле своје место у овој публикацији су мој лични одабир, пошто су ми област културе и уметности блиске по вокацији. Неке од њих јако познате приказане су у светлу нових извора а а већина је потпуно заборављена а поједине су приказане први пут… Надам се да смо израдом и презентовањем ове публикације успели у својој намери да одамо дивљење и захвалност др Јовану Милекићу који је свом народу оставио духовно благо заштићено од заборава прошлости.“

Пуноћи и значају догађаја је допринела и функционална изложба оригиналних архивских докумената и веродостојних копија из Збирке др Јована Милекића, као и употребних предмета из домена примењене уметности, који чине тематску целину и амбијентално дочаравају време у којем је грађа настајала. Изложбу са насловом „Лик и дело уметника” симболично су употпунили стихови и одломци прозних текстова, одабране грађе из архивске Збирке, који се налазе и у књизи. Најлепше стихове песника, интелектуалаца и родољуба Живка Продановића, Озрена Суботића и Бранислава Кирјаковића, који су обележили време у којем су живели и стварали, говорио је Мирослав Јаћимовић, архивист у Архиву Војводине.

Поред многобројне публике, промоцији су присуствовали председник Матице српске др Драган Станић, покрајински секретар за науку др Зоран Милошевић, покрајински заштитник грађана – омбудсман др Зоран Павловић, истакнути историчари Дејан Микавица, Саша Адамовић, Владан Гавриловић, представници Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, директори установа културе покрајински и градски, као и чланови Управног и Надзорног одбора Архива Војводине. Програм је водила Љиљана Бубњевић, архивист на пословима матичне делатности.

За вас приредио архивист Саша Младеновић (Фото: Историјски архив Зрењанин и Архив Војводине)

Поделите објаву

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email

Можда ће Вас занимати и...